Have you ever felt that you are communicating with another person solely on the basis of the exchange of vibrations, no matter if that person is present or not?
Telepathy nowadays sounds like and old-school notion that everybody knows about, and everybody experienced it at least once in a while. But with the ascending up-trend in awareness improvement on civilizational level – it seems that telepathy is leveling up.
My sister asked me once: “Do you think it’s possible that you are completely sure that someone is thinking of you at the same moment when you are thinking on that person?”
She was trying to analyze her intuition in a sense that she was to a high extent sure that there was some sensible discourse going on in real time, only by the power of thinking, between two persons pshysicaly distant.
Science tends to explain in any which way that there is something OUT THERE. Perheps our thoughts and mind in general function on certain frequency level, like radio waves. And then some people can tune in and listen to the babbles we have in our mind, or – maybe it does not happen all by chance: maybe we can, using our will and vibrations we “broadcast”, direct some other persons thoughts or, God forbid, actions.
Imagine that nano-technology methods combined with the intution and telepathic moments really lead to manipulation of the matter (our bodies) on atomic or molecular level.
Illustration by Kristina Kastelec
Michio Kaku, an American theoretical physicist and futurist, in his book “The future of the mind”, he discusses future tranformations of the brain and therefore mind, in terms of strengthning possibilities for telepathy and telekinesis. He also proposes something called “spacetime theory of consciousness”.
Maybe there is some language that we use to communicate with others that is beyond our capability of speaking and using bodily expressions. There is a range of vibrations (energy) that we exchange with others and that we can clearly discribe in terms of pleasant or unpleasant at least. Maybe our SPACETIME vibrations communicate better and faster than our mind can recognize and describe.
And maybe we already communicate and connect with each other on the level of vibrational codes that we are not even aware of. Most probably on that level we better understand each other.
Tamara Petrovic
Запали вештину комуникације ван тела!
Да ли сте икада осетили да комуницирате са другом особом искључиво на основу размене вибрација, без обзира да ли је та особа присутна или не?
Телепатија данас звучи као олд-скул идеја о којој сви знају, а сви су је искусили бар једном. Али са растућим трендом ширења свести на цивилизацијском нивоу – чини се да телепатија иде у корак.
Моја сестра ме је једном питала: “Да ли мислиш да је могуће да си сасвим сигурна да неко мисли на тебе у истом тренутку када ти размишљаш баш о тој особи?”
Покушавала је овим да анализира своју интуицију у смислу да је у великој мери била убеђена да се у реалном времену дешава неки сензибилни дискурс, само уз могућност размишљања, између две особе физички дистанциране.
Наука се труди да објасни на било који начин да постоји НЕШТО ТАМО. Можда наше мисли и ум функционишу на одређеном нивоу фреквенције, као што су радио таласи. А онда неки људи могу да се ”прикаче” и слушају чаврљања које имамо у нашој глави, или – можда се то не дешава случајно: можда можемо, користећи своју вољу и вибрације које емитујемо, да усмеравамо нечије мисли или акције.
Замислите да методе нано-технологије у комбинацији са интуитивним и телепатским тренуцима заиста доведу до манипулације материје (наших тела) на атомском или молекуларном нивоу…
Мичио Каку, амерички теоретски физичар и футуриста, у својој књизи “Будућност ума”, расправља о будућим транформацијама мозга и стога и ума, у смислу јачања могућности за телепатију и телекинезу. Он такође предлаже нешто што се зове “простор-време теорија свесности”.
Можда постоји неки језик који користимо да комуницирамо с другима што је изван наше могућности говора и коришћења телесних израза. Постоји низ вибрација (енергија) које размењујемо са другима и да можемо јасно да их дефинишемо у смислу пријатног или непријатног, барем. Можда наше ВРЕМЕ-ПРОСТОР вибрације комуницирају боље и брже него што наш ум може препознати и описати.
Можда већ комуницирамо и повезујемо се једни са другима у нивоу размене вибрационих кодова којих нисмо ни свесни. Вероватно се на том нивоу и боље разумемо.