Empathy started to be popular tool among those that want to level up their communication with others. What is not cool is that everyone asks empathy FROM the others and inevitably has troubles to “provide” it themselves.
First trouble is in understanding what empathy is. It is commonly defined as the ability to understand and share the feelings of others. For some, this is a way to go and the aim to reach through the emotional and spiritual development, but for some – it stops there. It stops with sole understanding.
What about the actions?
The key of empathy is constant practicing of it. No one gains if we stay in the field of understanding and if we do not do empathy. This means for sure some kind of change in our attitude, position or standpoint in order to come across an emotional consensus within communication. Empathy does not exist if it does not engage.
Illustration by Kristina Kastelec
Humans are complicated in a way that their mind dictates through its paradigms what is acceptable for our own interests. But interests, in their rough representation, should not be event present in a relationship underlined with love or least with some purely humane intention. Acceptance without judging “may kill”: People start to choke, to breath heaviliy, to curse their destiny, to feel less powerful if it seems that possibily they have to let it go, or to make an effort in overcoming their own deep fears only because of the other. Empathy may be seen as the enemy of integrity if one “must” understand the other person regarless of the fact that empathy leads to understanding of ourselves… Therefore, we have to make empathy more fun, creative and easy to “use”.
Primarily, everyone should clearly understand that creative empathy is in EVERYONE’S interest. Let’s imagine that 7 persons have random acts of kindness towards 7 other persons. And these 7 whose day the other 7 made – have acts of kindness towards another 7, and another 7. This might go viral! The impact may be immediate and cross continental! And the world would be a much better place pretty quick.
It is not going to go that easy, but the important thing is that more and more people have heard of empathy, more at least try to practice it and understand it as necessity in any kind of relation.
We have to practice self-reflection, the way we think, the way we speak, and the way we hear and feel in order to mitigate hurting of others and ourselves. Even though it may seem unpleasant at the moment, empathy does not hurt us, but on contrary – it heals us.
Illustration by Kristina Kastelec
Creative empathy is the natural expression and the consequence of mindfullness development. It entails an aware intention to help the others either directly or indirectly. With the act of engaged empathy we integrate our mental, emotional and spiritual capacities and develop an extraordinary instrument of self-realization.
Seems abstract, but for sure being curious about this does not kill every cat. Please try.
Tamara Petrovic
Зашто неки мисле да емпатија може да убије човека
Емпатија је постала популарна алатка међу онима који желе да побољшају комуникацију са другима. Оно што није кул је то што сви траже емпатију ОД других, а да неизбежно имају проблема да је сами ”обезбеде”.
Прва невоља је у разумевању шта је емпатија. Обично је дефинисана као способност разумевања и поделе осећања других (и са другима). За неке, ово је пут којим треба ићи и циљ који се постиже кроз емоционални и духовни развој, али за неке – на разумевању се све зауставља. Разумевање стаје на самом разумевању.
Шта је са акцијама?
Кључ емпатије је стално практиковање. Нико није на добитку ако останемо у пољу разумевања и ако не чинимо емпатију. Чињење сигурно значи неку врсту промене у нашем ставу, положају или становишту како би се дошло до емоционалног консензуса у комуникацији. Емпатија не постоји ако није агажована.
Људи су компликовани на начин да њихов ум диктира кроз своје парадигме оно што је прихватљиво за наше интересе. Али интереси, у њиховом грубом представљању, не би требало да представљају нешто битно у односу који је подвучен љубављу или у најмањем неком чисто хуманом намером. Прихватање без осуде “може да убије”: Људи почињу да грцају, да тешко дишу, да проклињу своју судбину, да се осећају мање моћним ако изгледа да евентуално морају пустити ствари или покушати превладати властите дубоке страхове због неког другог. Емпатија се може посматрати као непријатељ интегритета ако неко “мора” да разуме другу особу без обзира што емпатија заправо доводи до дубљег разумевања себе… Због тога морамо емпатију учинити забавном, креативном и лакшим за “употребу”.
Првенствено, свако треба јасно да схвати да је креативна емпатија у СВАЧИЈЕМ интересу. Претпоставимо да 7 особа има насумичне актове доброте према 7 других особа. И ови којима су улепшали дан – имају актове доброте према других 7, и они према још 7. То би могло бити заразно! Утицај би могао бити непосредан и међуконтиненталан! А свет би постао много лепше место прилично брзо.
Неће бити тако једноставно, али важно је да је све више људи чуло за емпатију, и барем покушавају да је вежбају и схвате као нужност у било којој врсти односа.
Ми морамо да практикујемо саморефлексију, начин на који мислимо, начин на који говоримо, и начин на који чујемо и осећамо како бисмо ублажили повређивање других и себе. Иако у овом тренутку то може изгледати непријатно, емпатија нас не боли, већ напротив – он нас исцељује.
Креативна емпатија је природни израз и последица развоја свесности. Она подразумева свесно настојање да се помогне другима, било директно или индиректно. Ставом ангажоване емпатије интегришемо наше менталне, емоционалне и духовне капацитете и развијамо изузетан инструмент самореализације.
Делује апстрактно, али радозналост у вези са њом не убија баш сваку мачку. Молим те покушај.